ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ....
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ....
ISSN (Online) 2812-9636
ИНСТИТУЦИЈА:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК:
Др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац
АУТОР И УРЕДНИК ПОРТАЛА:
Др Јасмина Николић
ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК:
Александра Богдановић
АУТОРИ:
Др Јасмина Николић
Др Драгана Милорадовић
Наташа Милошевић Дулић
Мирјана Степановић
ПОЧЕТАК
1.10.2021.
СТАТУС:
У току
___________________________
КОНТАКТ ПОДАЦИ:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ДР ВОЈЕ ДУЛИЋА 10
12000 ПОЖАРЕВАЦ
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
www.arhivpozarevac.org.rs
info@arhivpozarevac.org.rs
+381.12.523.082
Пристигавши на Крф, на острво Видо, преживевши Голготу преласка преко Албаније, Српска војска није била у потпуности спасена. Прегледом пристиглих рањених, болесних, изнемоглих војника, један број је одмах упућен на острво Лазарет, други су остали на Виду, док су у периоду од краја 1915. до 1917. неколико хиљада болесних војника и избеглица евакуисани у Бизерту, на северу Туниса.
И тада је француска медицинска и хуманитарна мисија показала своју бригу за немоћне и болесне, а према споразуму између Француске и Енглеске, француска влада је преузела и бригу о лечењу српских болесника не само у болницама на француској територији, већ и евакуисаних у Алжир и Тунис. На њиховом лечењу биле су ангажоване припаднице страних добровољних мисија, Болнице шкотских жена и Српског потпорног фонда.
(Више: Ј. Живковић, Савезничке санитетске мисије и лечење Српске војске, у: Група аутора „Србија и Браничево у Великом рату 1914-1918", Посебна издања, Историјски архив Пожаревац, Пожаревац, 2014, стр. 96-117.)
У „Ратном дневнику“ налазимо сећања Живка Мирковића, поднаредника из Дубравице, рањеника упућеног у Бизерту. После 18 дана проведених у лађи, од 23. априла до 11. маја 1917, на Спасовдан, група болесних стигла је на афричко тло, а потом возом из Сиди Абдала у Тунис. Одатле другим возом путовали су до болнице где су стигли 12. маја 1917. Поднаредник Мирковић био је у болници све до краја рата и у својим сећањима записивао је цртице из живота као што су најезде скакаваца, врабаца, описивао слике на сунцу изгорелог јечма и жита, зарудело грожђе већ на Ивањдан, бављење пчеларством - чиме се бавио и по повратку у ослобођену Србију, помрачење месеца и молитве Турака, Тунижана и Алжираца упућених Алаху. Али, ту су и описи поштовања обичаја Срба, болесних и рањених, који су у болници у Бизерти или на броду, током преласка Средоземног мора, обележавали дан своје породичне славе.
Тако је Живко Мирковић написао: "...ту ја прославим на мору моју славу млади ђурђевдан. Са један литар коњака и 3 кутије цигаре почастим моје другове и споменемо моје крсно име и сетимо се оне старе пословице које наши стари моли бога да бог помогне и у води и у гори..."
(Историјски архив Пожаревац, Збирка дигиталних медија 2005 - , Дигитална колекција Алексић-Мирковић)
Фотографијом из Бизерте, из болнице, настале на дан Светог Стевана, 27. децембра 1917. (8. јануара 1918. по новом календару) наглашавамо духовну снагу српског народа који прославља своју крсну славу и у тако тешким ратним условима, чак и у ратничкој болесничкој постељи. Јануарски дани подсећају нас и на губитак једног од изузетних војсковођа из Првог светског рата, који је преминуо 14. јануара 1922. године - ђенерала Павла Јуришића Штурма, команданта III Армије Дунавске дивизије у оквиру које су се налазили 8. и 9. пук са борцима из Пожаревачког округа, а чије име данас носи касарна Војске Србије у Пожаревцу.
Фотографија: „Слава Свети Стеван"; на полеђини је текст:
„За успомену свом паши Драгољубу М. Костићу на дан своје славе, изван своје отаџбине од Милорада Б. Петковића
L`hospital temporaire Sidi Fath Allar
Pres de Tunnis 27. XII-917/ 9-I-918."
Историјски архив Пожаревац, Збирка дигиталних медија 2005 - , Дигитална колекција Јована Милачића.
Одабрала: др Драгана Милорадовић, архивски саветник
© 2021 ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ. СВА ПРАВА ЗАДРЖАНА.